Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić



„Dan'' je 5. ok­to­bra ob­ja­vio re­a­go­va­nje go­spo­di­na Žar­ka Kne­že­vi­ća, di­rek­to­ra Udru­že­nja ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra DKP, pod na­slo­vom ''Ni ri­je­či o pljač­ki u DKP'', na mo­ju ko­lum­nu ob­ja­vlje­nu u istom me­di­ju 30. sep­tem­bra pod na­slo­vom ''Ste­čaj u DKP''.
Go­spo­din Kne­že­vić mi od­mah na po­čet­ku tek­sta spo­či­ta­va da sam pro­ma­šio te­mu i da se vi­še ba­vim sam so­bom, sa­op­šta­va­ju­ći da sam sa­mo raz­mi­šljao ka­ko ću se iz­ja­šnja­va­ti pred An­ket­nim od­bo­rom i da ni­jed­nu ri­ječ ni­je­sam pro­zbo­rio, ka­ko re­če o ''ne­za­pam­će­noj pljač­ki Du­van­skog kom­bi­na­ta'' iako sam bio, a i sa­da sam na funk­ci­ji pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra di­rek­to­ra tog dru­štva. Da­lje mi spo­či­ta­va da sam se ob­ru­šio na me­di­je, po­sla­ni­ke i, na kra­ju, na ma­njin­ske ak­ci­o­na­re.
Go­spo­di­ne Kne­že­vi­ću, iskre­no se na­dam da ste de­talj­no pro­či­ta­li moj tekst, iako se iz va­šeg re­a­go­va­nja to baš i ne vi­di.
Ra­di jav­no­sti, još jed­nom sa­op­šta­vam da se moj tekst ''Ste­čaj u DKP'' is­klju­či­vo od­no­si na pe­ri­od pri­je ste­ča­ja. O rad­nja­ma u to­ku ste­čaj­nog po­stup­ka, svim onim ugo­vo­ri­ma, anek­si­ma ugo­vo­ra, ci­fra­ma i slič­no, ko­ji­ma se uglav­nom ba­vi­la ste­čaj­na upra­va i Vla­da, kao i ku­pac ni­je­sam pro­go­vo­rio ni­jed­ne ri­je­či u svo­joj ko­lum­ni, a što se da pro­vje­ri­ti na­knad­nim iš­či­ta­va­njem tek­sta. Da­kle, ba­vio sam se sa­mo sta­njem ko­je sam za­te­kao u mar­tu 2009. go­di­ne, ka­da sam iza­bran za čla­na Od­bo­ra di­rek­to­ra DKP, zna­či sa­mo go­di­nu pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja. Da ka­žem i to da sam u ok­to­bru 2009. go­di­ne ime­no­van za pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra di­rek­to­ra DKP, umje­sto du­go­go­di­šnjeg pred­sjed­ni­ka go­spo­di­na Mi­o­dra­ga Vu­ko­vi­ća, da­kle sve­ga šest mje­se­ci pri­je otva­ra­nja ste­čaj­nog po­stup­ka po­stao sam pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra.
Go­spo­di­ne Kne­že­vi­ću, ni­je tre­ba­lo da is­ko­ri­sti­te jed­no mo­je sa­op­šte­nje ko­je se is­klju­či­vo od­no­si­lo na eko­nom­sko-fi­nan­sij­sko sta­nje DKP pri­je ste­ča­ja i da na ba­zi to­ga po­sta­vi­te sva ona broj­na pi­ta­nja ko­ja su se de­ša­va­la u to­ku ste­ča­ja, kao što su ra­zni ugo­vo­ri o pro­da­ji imo­vi­ne kroz ste­čaj, pro­cje­na, ka­ma­ta na ulo­že­na sred­stva, anek­si ugo­vo­ra – je­dan za pe­na­le zbog ne­bla­go­vre­me­ne dis­lo­ka­ci­je itd. Jav­nost zna, po­seb­no ona struč­na – ka­da se ne­što ra­di kroz ste­čaj ja ni­je­sam ta adre­sa, a i vi i va­ši men­to­ri to do­bro zna­te. Ovo ne zna­či da ne­ću, kao eko­nom­ski struč­njak, da­ti svo­je mi­šlje­nje pred An­ket­nim od­bo­rom o rad­nja­ma ko­je su se de­si­le u pe­ri­o­du od 25. ma­ja 2010. go­di­ne, ka­da je uve­den ste­čaj u DKP, pa sve do usva­ja­nja pla­na re­or­ga­ni­za­ci­je u Pri­vred­nom su­du 2. no­vem­bra iste go­di­ne. To je, uglav­nom, pe­ri­od za ko­ji je za­in­te­re­so­van An­ket­ni od­bor.
I po­no­vo, go­spo­di­ne Kne­že­vi­ću da vas pod­sje­tim da sam se u svo­joj ko­lum­ni is­klju­či­vo fo­ku­si­rao na eko­nom­sko-fi­nan­sij­sko sta­nje DKP pred uvo­đe­nje ste­ča­ja i ni­šta vi­še. Ra­di vas, ko­ji ste či­tav do­sa­da­šnji rad­ni vi­jek pro­ve­li u DKP, a i ra­di jav­no­sti na­gla­ša­vam još jed­nom da sam go­di­nu da­na pred uvo­đe­nje ste­ča­ja, kao no­vo­po­sta­vlje­ni član Od­bo­ra di­rek­to­ra DKP, za­te­kao ve­o­ma te­ško sta­nje, sta­nje ban­kro­ta. Lič­no sam, kao du­go­go­di­šnji fi­nan­sij­ski i ra­ču­no­vod­stve­ni struč­njak, ra­dio pre­sjek sta­nja. Da vas pod­sje­tim, iako vi to do­bro zna­te, bi­li ste 2009. go­di­ne je­dan od čel­ni­ka sin­di­ka­ta Du­van­ko­mer­ca, na­vra­ća­li ste ta­da vi­še pu­ta kod me­ne, vi i go­spo­din Bo­jo­vić. Ta­da sam vam dao ana­li­zu sta­nja, a ona je gla­si­la:
Oba­ve­ze pre­ma Po­re­skoj upra­vi cca 30.000.000 eura
Oba­ve­ze pre­ma do­ba­vlja­či­ma cca 2.000.000 eura
Oba­ve­ze pre­ma rad­ni­ci­ma – osam za­o­sta­lih za­ra­da
Du­go­roč­ni kre­dit na oko 5.000.000 eura
U bi­lan­su uspje­ha ne­po­kri­ve­ni gu­bi­ci u pret­hod­nih 5 go­di­na 13.500.000 eura
Pre­ko 800 za­po­sle­nih u po­slov­nom si­ste­mu DKP – oko 4 pu­ta vi­še ne­go što je op­ti­mal­no
Ma­li ka­pa­ci­tet pro­iz­vod­nje – na­ve­de­no u pret­hod­nom tek­stu
Ka­da se sve ovo, i još što­šta dru­go sa­be­re, go­di­nu da­na pred ste­čaj DKP je bio u mi­nu­su 47.000.000 eura. Ana­li­za je po­ka­za­la da to sta­nje ni­je od ju­če već da je ot­po­če­lo naj­ma­nje 2002. go­di­ne. Zna­či, go­spo­di­ne Kne­že­vi­ću, DKP je mno­go pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja ban­kro­ti­rao, bez ob­zi­ra što ba­ra­ta­te pro­cje­nom imo­vi­ne od 25.000.000 eura. Ka­kva mrč­na pro­cje­na i mrč­ni pro­cje­ni­te­lji, ka­da je te go­di­ne vr­še­na pro­cje­na oba­ve­za i ne­po­kri­ve­ni gu­bi­ci bi­li su du­plo ve­ći od imo­vi­ne, da­kle imo­vi­na i ka­pi­tal bi­li su u du­bo­kom mi­nu­su. Ka­mo sre­će da je ste­čaj uve­den ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je, a i tvr­dim da ste kao je­dan od sin­di­kal­nih li­de­ra sve to zna­li, ali ni­je­ste mrd­nu­li pr­stom, jer vam je svi­ma bi­lo do­bro.
Do­bro je da se kroz An­ket­ni od­bor i kroz osta­le in­sti­tu­ci­je utvr­di da li je kroz ste­čaj u DKP-u ugro­žen dr­žav­ni in­te­res, ne sa­mo dr­žav­ni ne­go i svih dru­gih po­vje­ri­la­ca, po­seb­no ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra.
Na sa­mom kra­ju, go­spo­di­ne Kne­že­vi­ću, mo­lim vas još jed­nom pro­či­taj­te moj tekst ''Ste­čaj u DKP'', od 30. sep­tem­bra, pa će­te se uvje­ri­ti da sam se u nje­mu sa­mo fo­ku­si­rao na sta­nje pred uvo­đe­nje ste­ča­ja i ni­šta vi­še.
(Autor je du­go­go­di­šnji
pri­vred­nik)